Повратнике у Призрен средином априла месеца обишао је и господин Рори Оконел, британски амбасадор у Приштини, кoји се упознао са условима под којим живе повратници и њиховим плановима у будућности. Не скривајући задовољство што су поново у својим кућама, повратници су искористили ову прилику да се захвале Амбасади Велике Британије на подршци, наглашавајући да су се брзо уклопили у косовску свакодневницу, да је безбедоносна ситуација у Призрену задовољавајућа али да незапосленост представља велики проблем за све заједнице. (Опширније о посети, прочитајте у нашем новом ИНформатору, чије се ново издање очекује почетком јуна месеца).

У оквиру пројекта подршке интерно расељеним лицима, који уз финансијску подршку УНХЦР-а реализује Дански савет за избеглице Србија (ДРЦ), наше удружење у сарадњи са ДРЦ-ом је расељеним лицима омогућило да приликом обиласка својих домова у Призрену разговарају са господином Далибором Јевтићем, министром Министарства за заједнице и повратак, којег су упознали са својим намерама и плановима везаним за повратак. Приликом овог сусрета, министар Јевтић је повратницима обећао подршку Министарства.

Фотографије...

"Утврђивање стварног стања, потреба и планова ИРЛ", пројекат који треба да да одговор о тренутном стању породица ИРЛ, напредовању, односно назадовању у односу на период до 1999. године, њиховим потребама и плановима за наредни период.

Анкетом је обухваћена 251 породица интерно расељених лица из централне Србије и А.П. Војводине.

Опширније...

Захваљујући разумевању и фондовима Министарства за заједнице и повратак и Амбасаде Велике Британије, Дански савет за избеглице је наставио са подршком повратницима у град Призрен.

У сарадњи са удружењем "Свети Спас" и општином Призрен, након изградње 12 кућа за 13 породица у реализацији пројекта Повратак у Поткаљају фаза I, у току је реализација пројекта Повратак у Поткаљају фаза II, током које ће бити реконстурисано и изграђено 8 кућа за 10 повратничких породица у насељу Поткаљаја.

Након завршетка друге фазе овог пројекта, марта 2015. године, очекује се наставак сарадње и подршка расељенима из Призрена који изражавају жељу да се врате у остале делове града: Потокмахала, Пантелија, Баждарана и остале.

У насељу Поткаљаја је, захваљујући финансијској подршци Амбасаде Велике Британије и Министарства за повратак и заједнице, отпочела реализација пројекта Подршка Повратку у Поткаљају - фаза II.

Реализатор пројекта је Дански савет за избеглице у сарадњи са општином Призрен и удружењем "Свети Спас".

Пројектом је предвиђена изградња и реконструкција 8 кућа за 10 повратничких породица. Изградња кућа је у току а повратници бораве у Призрену и прате ток градње својих кућа.

Фотографије...

Први дани септембра месеца за тринаест повратничких породица из призренског насеља Поткаљаја били су дани остварења њихових жеља о повратку у град из којег су отишли 1999. године.

Церемонији озваничења почетка пројекта, поред повратника, присуствовали су представник донатора, Јан Клиф, амбасадор Амбасаде Велике Британије, Радојица Томић, министар Министарства за заједнице и повратак, Рамадан Муја, председник општине Призрен, представници ОСЦЕ-а, општине Призрен, Данског савета за избеглице, удружења “Свети Спас” и других организација које се баве пружањем подршке у повратку ИРЛ. Амбасадор Амбасаде Велике Британије, господин Јан Клиф, је изразио задовољство наставком сарадње у стварању услова за повратак расељених у град Призрен. Господин Јан Клиф је нагласио да су томе допринели позитивни резултати прве фазе повратка у Потокмахалу где је Амбасада донирала изградњу 10 кућа и обнову инфраструктуре.

Разгледајући фотографије Поткаљаје из периода пре 1999. године, које су му предочили повратници, господин Клиф није крио задовољство тиме што Амбасада помаже реконструкцију историјског језгра Призрена, наглашавајући да је пред свим актерима у наредном периоду пуно посла како би ово градско језгро попримило свој изглед. Присутни повратници су имали прилику да се понаособ упознају са господином Јан Клифом, упознају га са тиме како су живели пре 1999. године и који су им планови након повратка.Министар Радојица Томић је исказао своје незадовољство информацијом да је велики број Срба продао своја имања, надајући се да ће повратници којима се куће граде живети у својим новим кућама, са својим породицама, и да ће тиме оправдати уложена средства. Била је ово прилика да се Петрит Блаца, представник имплементатора пројекта, Данског савета за избеглице, захвали донаторима, Министарству и општини Призрен на доприносу у реализацији овог пројекта. Општина Призрен је дала велики допринос у благовременом обезбеђењу потребне документације и ослобађања повратника од такси и осталих дажбина потребних за градњу куће.

Нови радни дан започињемо са нашим старим знанцем и партнером Петрит Блацом, менаџером пројекта ДРЦ-а “Одрживи повратак у Поткаљају”. На самом почетку разговора Блаца нас подсећа да је “прва фаза пројекта, повратак у центар Призрена завршена у августу 2011. Вратило се 10 породица. Подељена им је сва потребна помоћ, намештај, храна, грант за одрживост којим ће породице стварати приходе. Сви су се добро интегрисали. Друже се са комшијама. ОСЦЕ и УНХЦР су поред нас пратили сваки корак повратника. Повратници су задовољни оним што су добили. Најважније је да нико није продао имовину нити то планира. Један од примера одрживости је и податак да су три породице повратника, са удружењем косовских пензионера, биле на десетодневном годишњем одмору на мору у Албанији, у Велипоји код Скадра. Са одмора су се вратили са веома добрим утисцима. У сталним су контактима са комшијама и познаницима. Често одлазе у удружење пензионера и тамо се друже, каже наш саговорник и наставља.

Овог месеца је и званично почела реализација пројекта повратка у Поткаљају. Прва фаза се састојала у прикупљању потребне документације, копије планова, поседовних листова, доказ о власништву и друго. Урбанизам и Завод за заштиту споменика културе су дали своја одобрења. Ових дана смо обишли све кориснике у месту расељеништва, предочили им идејни план њихових нових кућа и са њима су потписани трилатерални споразуми. Сада се раде детаљи планова за грађевинске дозволе. Почињемо рашћишћавање терена и након тога изградњу. Прошле године смо посетили 33 заинтересоване породице. Од укупног броја 30 породица испуњава услове за укључење у пројекат. Ми смо у овој фази укључили 13 породица којима ће се градити 12 кућа, у складу са обезбеђеним финансијским средствима. Преосталим породицама ће се куће градити у наредном периоду, након завршетка ове фазе. Важно је нагласити да ће наставак градње за преостале кориснике зависи пре свега од обезбеђења финансијских средстава а то ће сигурно зависити и од истрајности оних чије се куће граде у овој фази пројекта. Уколико они покажу озбиљност и наставе да живе у својим кућама у Призрену, то ће и за донатора бити сигнал да има основа и даље улагати на стварању услова за повратак у Призрен” завршава извештавање Петрит Блаца. Поздрављамо се са господином Блацом и након краћег обиласка Призрена, иако нерадо, морамо даље јер нас у Приштини чекају нови саговорници а након тога пут за Београд. На самом крају овога путовања поново смо осетили колико нам је значила подршка УНХЦР-а. На прелазу Мердаре дуга колона путничких возила и камиона. Пуна четири сата чекамо обављање формалности за прелазак а у Београд стижемо у четири сата ујуто са пређених 1.400 километара у току претходна три дана.

Када је крајем прошле године почела изградња дугоочекиваних кућа за повратнике, неколико стотина метара од самог центра града, ни они најупорнији и најодважнији Призренци, нису се надали да ће се осам месеци касније уселити у своје нове домове, изграђене на темељима порушених. Пројекат “Повратак у град Призрен”, односно иницијатива за изградњу кућа у урбаном делу овог града, започета је још 2005. године, од стране удружења “Свети Спас”, а након многих обећања, прве куће су почеле да се граде тек новембра прошле године. Свих десет кућа изграђено је у амбијенталном стилу, а урађени су и прилазни путеви и осветљење до сваке од њих. У Призрену је до 1999. године живело око 12.000 Срба, а сада их, са овим повратницима, има око 40-ак.

Госте, који су у великом броју пристизали на церемонију доделе кључева, домаћини су дочекали како то српски обичаји налажу са погачом, а уместо соли, понудили су им чувени шарски сир.

“Желим да се у моје име и у име свих повратника у склопу пројекта “Одрживи повратак у град Призрен” захвалим Британској амбасади, у Приштини, Министарству за заједнице и повратак Владе Косова, Данском савету за избеглице, општини Призрен и свим добрим људима, који су омогућили наш повратак на вековна огњишта. Надам се да ће ово бити почетак повратка осталих суграђана који годинама теже да се врате у своје домове”, захвалио се, у име домаћина, Александар Митровић.

Ивица Танасијевић, саветник у Министарству за заједнице и повратак, у име ресорног министра, који је због тренутне ситуације на северу Косова био спречен да присуствује овом свечаном чину, одао је признање на учињеном свим учесницима пројекта. “Прво бих да се захвалим општини Призрен, мештанима општине који су омогућили први урбани повратак не само у Призрену, већ на читавом Косову. Верујем да ће то бити модел за све будуће урбане повратке”, истакао је Танасијевић. Посебно се захвалио представницима Владе Велике Британије која је била главни донатор овог, како је нагласио, великог и веома значајног пројекта и то не по први пут. Они су овим потезом показали спремност не само Владе Велике Британије већ и целокупне међународне заједнице да се омогући повратак на Косово свима онима који то желе, закључио је Танасијевић.

Доминик Хајдн Брејтвајт, први секретар амбасаде Велике Британије у Београду, укратко је подсетио присутне на све оно што је до сада учињено и колико је труда уложено да би се омогућио повратак расељених у Призрен. Раније, почетком ове године, Брејтвајт је посетио колективне центре у околини Београда, о чему смо писали у нашем часопису, и уверио се у каквим тешким условима живе расељени Призренци. Између осталог и због тога је још једном пожелео добродошлицу повратницима.

Нагласио је да је Призрен увек био мултиетнички град и да су његови становници различитих националности, свако на свој начин допринели богатству његових културних и историјских вредности. Брејтвајт је рекао да је веома задовољан што је десет кућа завршено и што се у Призрен вратило десет српских породица чији су чланови изразили жељу да остану у “свом граду”.

“Ово је пилот пројекат за повратак расељених. Његов наставак зависиће од буџета Владе Велике Британије и жеље расељених Срба да се врате у Призрен. Уколико све буде у реду, ми се надамо да ћемо заједно са Министарством за заједнице и повратак наставити сарадњу и на реализацији наредног пројекта повратка расељених у Призрен”, рекао је британски дипломата.

Представница Данског савета, организације која је са удружењем “Свети Спас” имплементирала овај пројекат, захвалила се на сарадњи свима који су омогућили први организовани урбани повратак на Косово и Метохији. Пожелела је повратницима да се поново осећају у свом граду као некада и изразила наду да ће се пројекат у град Призрен наставити.

Добродошлицу свим присутнима пожелео је испред општинских власти Орхан Лопар, заменик градоначелника Призрена, задужен за заједнице и повратак. Лопар је позвао све расељене призренске Србе да се врате и да живе у својим кућама, јер је у том граду “могућ заједнички живот свих заједница”, још једном нагласивши да је то први пројекат повратка расељених Срба у урбану средину који је реализован после рата 1999. године.

“Ишао сам у Београд да зовем расељене призренске Србе да се врате. Поново ћу то да урадим и сада када је у питању нови пројекат за повратак у историјско језгро града, насеље Поткаљају. Сигуран сам да има Срба који желе да се врате, јер сада тамо у Србији тешко живе у камповима или под киријом”, истакао Лопар.

Велики број медијских кућа пратио је овај догађај, а један од новинара упитао је потпредседника општине да ли су поред неспорно лепих кућа могла бити боље уређена и ограђена дворишта.

“Општина ће у сарадњи са Министарством за заједнице и повратак урадити и тај посао, као и ситније поправке електро и хидро-инсталације за које повратници кажу да нису завршене”, одговорио је заменик председника општине, поново истичући да га радује то што је десет кућа изграђено тако да се заштити амбијентална градња историјског језгра Призрена.

Док су гости, након званичног дела, уз послужење ћаскали у пријатној атмосфери, повратницима су мисли биле окренуте скорој будућности.

“Данас смо добили кључеве од својих кућа и оне су лепо урађене. Задовољни смо до сада постигнутим и очекујемо повратак и осталих суграђана. Доста је безбедно у граду и до сада није било никаквих проблема. Ипак један постоји, поготово за нас млађе повратнике. То је запослење. Лепо је што су куће изграђене и што се у њима може сасвим солидно живети. Међутим, живот није само становање, већ и храна и остале потребе које захтева сваки нормални човек. Зато су потребна средства. А без посла се не може до пара. Зато бих апеловао на примајућу заједницу да нам помогну у вези запошљавања како бисмо имали од чега да живимо. Када се то буде решило, тада можемо и да причамо о озбиљнијем повратку читавих породица”, рекао нам је, после церемоније пријема кључева, Александар Митровић.

У оквиру пројекта првог урбаног масовнијег повратка у град Призрен, међу десет направљених српских кућа налази се и дом породице Мирић. И то на најлепшем месту у Призрену одакле се град на Бистрици види као на длану. До куће Мирића, стиже се узаним сокаком, који је сам за себе, архитектонски раритет. Није било лако грађевинарима да до места градње допреме материјал, али је то успешно учињено, а сокак поново уређен и поплочан. Надица Мирић, сада удата Нашпалић, каже да им се испунила животна жеља и да опет на овом месту имају кућу. Нажалост, онај који је то и највише желео, њен отац, тај тренутак није дочекао. Одлазак главе породице, јесте у доброј мери помутио радост због повратка, али се, како каже Надица, мора даље. Ту ће живети њена мајка Симка, која је такође присуствовала уручењу кључева.

Свих десет породица које су се у оквиру овог пројекта вратиле у Призрен, истичу спремност да ту и остану. Од велике је важности то што си им куће веома близу и што ће моћи да рачунају једни на друге.

Обично након пријема кључева одређен број повратничких породица, остане ту неколико дана, а онда се врати у централну Србију. Наша екипа се недавно путујући по Косову и Метохији, по ко зна који пут уверила у ту чињеницу. Био је то можда и разлог више да обиђемо Призренце повратнике.

На наше пријатно изненађење, већину њих смо и затекли у својим кућама. Драган Стефановић, иначе познати призренски стоматолог, осим што је добио ствари за опремање куће, похвалио нам се стоматолошком опремом која је такође саставни део пројекта. “Нисам очекивао да ће да буде нешто такво, одлично је. Мислио сам да ће то бити нешто минимално, овако нешто сигурно не”, искрен је Драган док нам показује опрему. У међувремену је пристигао и Петрит Блаца, представник Данског савета за избеглице, имплементатор овог пројекта. Каже нам да се пројекат приводи крају и да ће ускоро, ако се пронађу средства кренути и онај у Поткаљаји.

Док причамо с њима у посету су му стигли Јелена и Драгољуб Бенџаревић. Њихова кућа налази се преко пута. Обишли смо и њих, као и породицу Гаџић чија је кућа такође у самом комшилуку. Касно увече стигли смо и до куће Славице и Живорада Зајића. Они су привремени смештај пронашли у Црној Гори. Данас су опет на своме. Затекли смо их како уживају у погледу на Призрен са терасе своје куће. Мало смо сели и попричали о неким лепшим временима. Професор Зајић, кога познају сви Призренци и по лепом певању, сетио се још неких људи из суседства који су заједно са њим увесељавали своје комшије, а како рече, чуло их је пола Призрена. Како живе и шта су добиле ове, али и остале породице писаћемо у наредном броју Унија ИНФО билтена.

Добар водич по овом крају био нам је сниматељ Горан Томић, члан наше екипе, који се старијим Призренцима представља као Румункин унук, јер га тако боље знају. Стигли смо да видимо и његову узурпирану кућу, али нас је одвео и на право место за излазак, новоотворени кафић “Театар” надомак Саборне цркве. А одатле са старим пријатељима Призренцима у шетњу Шадрваном, на ћуфте код Суље, да би све то зачинили тулумбом и бозом код Ирфана. На крају нисмо заборавили понети, а богами се и засладити рамазанским питаркама. Многи Призренци, би нам позавидели на оваковом проводу, констатујемо, док који минут после поноћи напуштамо царски град.

Захваљујући финансијској подршци амбасаде Велике Британије у Приштини и сарадњи Министарства за заједнице и повратак, Данског савета за избеглице, Удружења "Свети Спас" и локалне самоуправе општине Призрен, у Призрену, после дугогодишње најаве, почела изградња породичних кућа расељенима.

Удружење "Свети Спас" је прва локална невладина организација у Србији чији је пројекат повратка 30 породица, у Призрен град-урбану средину, прошао све потребне процедуре које предвиђа Приручник о одрживом повратку, од Општинске радне групе до Централног механизма. Пројекат је од 2005. године чекао потребна финансијска средства. За то време, ангажовањем удружења "Свети Спас" и Данског савета за избеглице, своје домове у Призрену је посетило више од 1000 расељених.

Захваљујући разумевању амбасаде Велике Британије у Приштини, а пре свега амбасадору Енди Спаксу, и Министарству за Заједнице и повратак почело је остварење идеје о повратку у Призрен град. На званично објављеном конкурсу Министарства за Заједнице, као најбољи оцењен је пројекат Данског савета за избеглице који предвиђа повратак 20 породица у Првој фази, у сарадњи са удружењем "Свети Спас" и Општином Призрен.

Задатак удружења "Свети Спас" био је да што већи број расељених добије информације о почетку пројекта како би се свима пружила прилика да остваре свој сан о повратку и побољшају свој положај. У тој активности највећа пажња је посвећена расељенима у колективним центрима. Након 11 година од егзодуса, испоставило са да велики број расељених, заинтересованих за повратак, још увек нису обишли свој град. Да би проценили озбиљност њихових намера, наш је задатак био да ту категорију расељених доведемо у Призрен како би се лично упознали са животом на Косову и уклонили предрасуде које су имали. У овим активностима, свој завичај, су посетили и најмлађи, они који су у време егзодуса имали свега три године.

Захваљујући припремним радњама које се у Призрену обављају од 2005. године, реализација пројекта је кренула убрзаним темпом. Одмах након одобрења, извршена је селекција и обилазак корисника, прикупљање потребне документације и маркирање терена за градњу нових кућа. Био је то најрадоснији тренутак за повратнике. Октобра месеца медији су овом догађају посветили Призрену већу пажњу него иначе. Представници Општине Призрен су на сваком кораку настојали да дају свој допинос пројекту повратка, што је повратницима уливало још више поверење у искреност намера.

Представници Министарства за заједнице и повратак и амбасаде Велике Британије свакодневним присуством на терену показали су своју заинтересованост за успех пројекта.

Озбиљност свих актера и професионални приступ реализацији овог пројекта условио је дуго очекивани почетак градње првих објеката. Била је то прилика да се још једном на страницама ИНФО билтена нађу фотографије из Призрена. Након почетка градње првих објеката, отпочеле су и припреме за наставак градње осталих пројектом предвиђених кућа.

Након реализације текућег пројекта, маја месеца, очекује се реализација друге фазе, реализација пројекта "Повратак у Поткаљају".

Према резултатима пописа из 2001. године у Србији се налази 214.630 интерно расељених лица са Косова и Метохије, а на територији Црне Горе 32.200 лица. По подацима УНХЦР-а у 2008. години на територији централне Србије било је 206.000 расељених. Основно стратешко опредељење владе Србије, међународне заједнице и невладиних организација је пружање неопходне помоћи расељеним лицима у поступку повратка у домове на Косову и Метохији и безбедан живот у њима.

Главни принцип којим се руководе поменути субјекти је право расељених лица да се врате у своје место порекла у условима сигурности и достојанства, укључујући не само сигурност у својим домовима и заједницама већ и одговарајућу слободу кретања.

Своје активности на повратку, конкретним показатељима, Удружење је публиковало у четири броја луксузно опремљених билтена:

• Билтен IV - издат децембра 2004. "Подршка повратку "
• Билтен III - издат јануара 2004. "У свом дому"
• Билтен II - издат априла 2003. "Повратак у завичај" и
• Билтен I - издат јула 2002. "Повратак у завичај"

Удружење "Свети Спас" од почетка свог рада, поред пружања неопходне хуманитарне помоћи приоритет даје ИДИ-ВИДИ активностима, правној помоћи и повезивању са другим невладиним организацијама које пружају директну помоћ у повратку.

Са својим корисницима се налазимо у ИДИ-ВИДИ посети Призренском региону-Средачкој жупи, још од августа 2000. године, када нико од званичника није још помишљао о овим активностима.

Од августа 2000. године, до децембра 2008. године, посредством "Светог Спаса", а уз помоћ Норвешког савета за избеглице, Данског савета за избеглице и УНХЦР-а, своје домове је обишло 1210 интерно расељених лица. Ову активност су од почетка до краја реализовали сарадници Удружења "Свети Спас". На ову бројку треба додати још 400 ИРЛ који су своје домове обишли у организацији ДРЦ-а а уз посредство нашег Удружења. Једна од активности Удружења на плану повратка је иницирање повратка и повратак 2003. године ИРЛ у села Средачке жупе, Призрен и први преговори, септембра 2002. у бази Касабланка у Сувој Реци - у процедури повратка у село Мушутиште и остала села суворечке општине. Резултат координације представника Удружења "Свети Спас" и Удружења "Завичај", и активно учешће на општинској радној групи у Призрену, од јуна 2002. године, је и повратак 64 породице у село Новаке, 15 марта 2003. године.

Велику подршку у горе наведеним активностима, пружио је и УНХЦР Призрена.