Друга половина 2016. године резултирала је великим бројем активности са интерно расељеним лицима (ИРЛ) и повратницима, које су биле усмерене на стварање услова на доношење њихове коначне одлуке, повратак у место одакле су се раселили или интеграцију у месту боравка.
Новембра месеца, захваљујући финансијској подршци Комесаријата за избеглице и миграције Републике Србије, деца на простору Косова и Метохије имала су прилику да се друже са познатим писцем и аниматором Тодом Николетићем и кантаутором Бранимиром Росићем, који су у организацији нашег удружења, посетили 22 школе, у којима су одржали 24 сусрета на којима је активно учествовало 1904 ученика.
У периоду октобар-децембар 2016. године сарадници Удружења „Свети Спас“ су као партнер Данског савета за избеглице (ДРЦ), у активности реализације пројекта „Свеобухватна потреба процена у Србији“, који финансира Високи комесаријат за избеглице (УНХЦР), обишли у местима боравишта, анкетирали и регистровали 531 породицу. Била је то још једна прилика да се сарадници удружења упознају са условима у којима живе интерно расељена лица, осамнаест година након расељења, и њиховим опредељењем за повратак односно интеграцију.
Партнери на пројекту су биле организације „Свети Спас“ из Београда, „Божур“ из Смедеревске Паланке и „Завичај за повратак“ из Крагујевца.
Почетак друге половине 2016. године за један број повратничких породица остаће у сећању по усељењу у нове домове.
У покушају да расељене што верније информишемо о животу повратника, не ретко смо морали да се нађемо и у осињем гнезду, али нас ни то није спречило да за потребе нашег гласила ИН-форматор прибавимо приче из прве руке, како живе и чиме се повратници баве како би опстали у својим домовима, као и о врстама економске подршке која им се нуди.
Повратници су били у прилици да повремено и лично буду у контакту са представницима донатора и пренесу им своја запажања о подршци који су примили.
И поред свих настојања да се помогне расељенима, сви параметри указују на то да је број оних који су се вратили занемарљив а да и даље велики број неалбанаца одлази са Косова, посебно младих, тако да се у наредном периоду треба изнаћи више могућности за економску одрживост повратника али и оних који на Косову већ живе.
